Marija Sofija Žermen – Marie Sophie Germain (1776-1831)  rođena je u pariškoj buržoaskoj porodici koja je tokom više generacija sticala svoje bogatstvo i status. Otac joj je bio trgovac svilom. Na početku Francuske revolucije kao izabrani deputat Trećeg staleža u Ustavnoj skupštini koja je zasedala 1789. godine kratko se pozabavio politikom. Kasnije je bio direktor Francuske banke. Druga od tri ćerke u porodici Marija Sofija je skratila je svoje ime i ostala poznata kao Sofija Žermen. 

Kao stidljiva devojčica povlačila se u tatinu veliku biblioteku i nestajala u svetu mnogobrojnih knjiga koje je čitala.

Imala je trinaest godina kad je roditeljima saopštila da želi da bude matematičarka. Često su je nalazili kako je sa nekom matematičkom knjigom zaspala u svom krevetu. Saglasno shvatanjima predrevolucionarnog vremena roditelji su na obrazovanje ženske dece  gledali kao na element pripreme da budu uspešnije majke i supruge. Pokušavali su da odvrate Sofiju od njene ljubavi prema matematici koja je iz dana u dan rasla. Kad bi roditelji zaspali, Sofija bi krišom odnosila sveću u svoju sobu i bavila se matematikom. Uskratili su joj noćno grejanje spavaće sobe da bi je odvratili da celu noć sedi za radnim stolom. Kad su je jedno jutro našli  sa perom u kojem je mastilo počelo da se smrzava, popustili su.Sofija je zatražila od roditelja da je upišu na novoformiranu Politehničku školu (Ecole polytechnique) koja je brzo stekla reputaciju jedne od najboljih visokoškolskih institucija u Evropi.

Propozicije su, međutim, predviđale da na univerzitetske studije mogu da se upisuju samo mladići. Sve što su Sofjini roditelji mogli bilo je da nabave knjige po kojima se studiralo na Politehničkoj školi. Profesori Ecole polytechnique imali su običaj da na kraju svojih kurseva traže od studenata da o zadatoj oblasti predstave svoj pisani rad. Sofija, iako nije pohađala predavanja,  poslala je Lagranžu rad potpisan imenom studenta LeBlanka (LeBlanc) koji je bio godinu stariji od nje i koji je izneneada preminuo prethodne godine. Lagranž je bio impresioniran i odgovorio „LeBlanku“ pismom kojim mu je zakazao sastanak na kojem bi se dogovorili kojim istraživanjima da se pozabavi. Bio je začuđen kad je na sastanak došla Madmoiselle Sophie Germain. Objasnila mu je da koristi muški pseoudonim jer teško ostvaruje naučne kontakte sa svojim stvarnim identitetom. Profesori su sumnjičavi prema nivou znanja koje žene mogu imati u matematici i prirodnim naukama, pogotovu kad ne pohađaju predavanja i znanje moraju sticati samouko. Dopisivala se s njim dok je izučavala njegove knjige Teorija analitičkih funkcija i Analitička mehanika.

Sofija je nekoliko godina izučavala Gausovu knjigu i 1804. godine piše pod svojim pseudonimom godinu dana mlađem Gausu baš o onim rezultatima koje je hvalio Lagranž: “Dugo vremena Vaša Disquisitiones Arithmeticae bila je objekat mog izučavanja i divljenja. Poslednje poglavlje knjige sadrži, između ostalih izvanrednih stvari, teoremu …

Bio je ošamućen kad je  kroz dve godine saznao da je LeBlank, u stvari, saomuka žena.

Jedan Gausov student koji je boravio u Parizu početkom druge polovIne 1820-tih pokazao joj je nove Gausove radove kojima je zasnovao teoriju krivih površi. Pomislila je da je to dobra prilika da obnovi korespondenciju sa Gausom. Imala je rukopis od pre deset godina u kojem je i ona bila započela  da se bavi istim problemom, ali sa nešto drugačijim pristupom s kojim nije otišla daleko kao Gaus. Poslala je Gausu svoj rukopis, ali joj on nije odgovorio, pa je poslala svoj članak u Kreleov (Crelle) žurnal u Berlinu. Gaus je tražio od uprave  Univerziteta u Getingenu da Sofiji Žermen dodeli počasni doktorat, ali predlog nije prihvaćen.

Kasnih 1820-tih Sofi Žermen se posvetila pisanju opširnog filozofskog eseja o prirodi društva, nauci, literaturi i muzici.

Krajem 1820-tih Sofija je dobila kancer dojke. Umrla 21. juna 1821. godine

Kad su tokom vremena ideje Francuske revolucije postajale francuska stvarnost, Sofi Žermen je dobila više memorijalnih obeležja. Jedna škola i jedna ulica u Parizu dobile su njeno ime.

U dvorištu te škole stoji njena bista koju je napravio umetnik Zakari Astruc po masci koja je uzeta kad je Sofija umrla.